24' Martovski bilten🌱 GIS, ekologija i kultura.

Od mrmoljaka do kraljice Nefertiti!

Dobrodošli u martovsko izdanje GeoNatur Biltena, vašeg vodiča kroz svet geografije, turizma, hotelijerstva, gastronomije i još mnogo toga! 🌍🗺️ 📸🧳

Konačno ulazimo u mart i sada je pravo vreme da uradimo rekapitulaciju brojnih blogova koje smo napisali prethodnog meseca! Februar je mesec koji nas iz hladne zime vodi polako u prolećni period. Priroda je počela da se budi iz zimskog sna, a mi smo uživali u događajima i proslavama koje je ovaj mesec sa sobom donosio. Od Dana zaljubljenih, preko raznih karnevala do Kineske Nove godine – februar je mesec koji je pun raznih boja i emocija. Ali ne samo to – ovaj mesec može biti zanimljiv i u kontekstu Geografskog informacionog sistema (GIS). Dok se svet oko nas transformiše kroz promene u vremenskim prilikama, februar može pružiti bogat izvor podataka koji se mogu analizirati i vizualizovati kroz GIS. Na primer, korišćenjem GIS tehnologije, moguće je pratiti promene u klimi tokom februara, kao i njihov uticaj na životnu sredinu i društvo. GIS omogućava geografsku analizu padavina, temperatura, promene u vegetaciji i drugih parametara kako bi se razumela dinamika promena u ovom mesecu. Ukoliko želite da saznate neke manje poznate informacije o GIS-u, krajnje je vreme da pročitate blog naše koleginice Dajane Tešić - 5 činjenica koje (ni)ste znali o GIS-u. 🌍🗺️ 🌧️

Ukoliko ste, sa druge strane, zainteresovani da saznate više o životinjskom svetu – imamo nešto za vas! Ovoga puta pažnju smo usmerili na mrmoljke. Iako su mali, imaju veliki značaj za životnu sredinu i pružaju nam dragocen uvid u složenost prirodnog sveta. Koja je njihova uloga u ekosistemu pročitajte u blogu naše koleginice dr Dajane Bjelajac Šta su mrmoljci i zašto su važni za životnu sredinu? Intervju sa dr Markom Prokićem.

Žene u nauci nas svakodnevno oduševljavaju svojim briljantnim dostignućima. Istorija je puna priča o njihovim izuzetnim doprinosima, iako su često bile zanemarene ili potcenjivane. Od Marije Kiri, koja je bila pionir u istraživanju radioaktivnosti, do Rosalin Frenklin, čija su otkrića bila ključna za razumevanje strukture DNK, žene su ostavile neizbrisiv trag u svetu nauke. Danas, sve više žena se bavi naučnim istraživanjima i postiže izvanredne rezultate u različitim disciplinama, od astrofizike do biologije. Njihova strast, upornost i talent inspirišu generacije mladih devojaka širom sveta da prate svoje snove i ostvare svoj puni potencijal u naučnim poljima. O tome kakav je naučni put naših dragih koleginica više pročitajte u blogu pod nazivom Naše naučnice u akciji! Međunarodni dan žena i devojčica u nauci, koji je napisala dr Dajana Bjelajac. 👩‍🎓 👩‍🏫 📕 📚

Za mnoge studente, februar donosi izazove akademskih obaveza, pa smo se dotakli i aktuelnih studentskih tema. Jedna od njih je i studentski dom. Život u studentskom domu je jedinstveno iskustvo koje oblikuje mnoge aspekte studentskog života. To je mesto gde se mladi ljudi susreću, stvaraju prijateljstva i dele nezaboravne trenutke tokom svojih studija. O tome kako izgleda život u jednom od studentskih domova više u blogu pod nazivom Život u studentskom domu “Evropa”. Intervju sa Jakša Nikolett.

Odlazak na fakultet u drugom mestu može biti prilika za istraživanje novih gradova, upoznavanje različitih kultura i proširenje horizonata. Ovo iskustvo može doneti nove izazove, ali i mogućnosti za lični rast i razvoj. Kako to izgleda iz ugla studenata na doktorskim studijama pročitajte u blogu Intervju sa studentkinjom na doktorskim studijama – Ivana Manevska (turizam), autora dr Tamare Surle.

Pitanje opravdanosti lova izaziva duboku moralnu debatu i različite stavove širom sveta. Za neke, lov je tradicionalna aktivnost koja pruža zabavu, povezanost sa prirodom i obezbeđuje hranu i resurse. Naš kolega dr Igor Ponjiger pokušava objektivno da prikaže pozitivne i negativne strane lova, o čemu više može pročitati u blogu Da li je lov opravdan? Zašto lovimo u 21. veku?

 Za sam kraj, pripremili smo i nešto za ljubitelje istorije i antičke kulture. Antička kultura, sa svojom bogatom istorijom i nasleđem, predstavlja fascinantan period ljudske civilizacije. Antički svet obuhvata različite civilizacije poput Grčke, Rima, Egipta i Mesopotamije, a svaka od njih ostavila je neizbrisiv trag u umetnosti, filozofiji, politici, arhitekturi i mnogim drugim oblastima. Antička kultura nas podseća na bogatstvo i složenost ljudskog duha, kao i na trajni uticaj koji ostavljamo na svet oko sebe. Kroz impozantne ostatke antičke kulture vodi nas naša koleginica Ivana Šagovnović u svom blogu Antički biseri rasuti po Evropi – osvrt na upečatljive primere.

Uživajte u martovskim danima i šaljite nam predloge tema koje vas interesuju. Hvala što ste deo naše Geonatur priče! 🌍